25.09.2013.

~A ja bih tako voljela da prestanem biti ovako licemjerna.Da prestanem da gledam, a da ništa ne uradim. Jednostavno nema ko da sluša. Mrzim gledati to. Mrzim kad to neko radi. Mrzim da moraš spasti toliko nisko da bi u nečijim očima bio veliki. Nikad to ne može biti tako. Nikada nisi previše velik da bi bio i previše dobar. Što , trebam se sva dat? Kome ili što? Danas ću ovako, a sutra ma uradit ću sve što treba da uspijem da se pokažem nekome. Dat ću prst, ali nek uzmu i ruku. Ne znam zašto me to nekada previše boli. Zašto mučim sebe i dušu svoju!? Tako mi je dosta svega, tog ponižavanja. Osjećam kako je vrijeme davno stalo,ali stalo samo za mene. A svi idu negdje, svi putuju...svi se vraćaju. Svi postaju gori, ali ti postaješ isti. Da li si dobar, nema ko da kaže. Da li je dovoljna tvoja jedna žrtva koju činiš iz dana u dan. Samo želiš biti i ostati fin,a sad koliko je to moguće... Sjećam se da sam baš to poželjela na jednom od časova na samom početku godine. Prof je pitao šta bi željeli da nam se ostvari. A ja sam poželjela samo to. Da zauvijek ostanem dobra osoba i da samo tako prolazim kroz život. Da li je to jedna od žrtvi...za koga ili što..za mene!?


brojac poseta
jeftin web hosting